Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

Но да видиш паше Брђанина ! Оде скидат господске хаљине, А Груица намештат душеке; Кад се паша с рухом одлакшао, А он паде на меке душеке,

Па говори Новаковић-Грују: «Оједи доље, дилбер Иконија, „Да преноћиш са мном у душеку, „Џа ћеш бити млада пашиница.“ Оједе Грујо на меке душеке; Но да видиш паше Брђанина ! Одмах Груја задиркиват' пође, Завлачит му руке у пазуке; Но се хајдук није научио.

Џа се скочи на ноге лагане, Узе пашу за бијелу браду,

А поче му тихо говорити: „Стани, курво, пашо са Загорја! „Није ово дилбер Иконија, „Већ је ово Новаковић Грујо!“ Па потрже пињал од појаса, Закла пашу на бијелој кули, Па истрча кули на пенџере,

Те опали двије Даницкиње, Хабар даде у своју дружину; А кад чуло тридесет хајдука, За бритке се сабље доватише, Погубише тридесет делија,

Од њих пусто одузеше благо, Па одоше своме харамбаши.

Да га виде на бијелој кули, Шта је њима с пашом учинио;

145

160