Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

22

Али Грујо пашу погубио,

Па он сједи па бијелој кули, Те он пије црвенику вино,

А служи му дилбер Иконија. Када дође тридесет хајдука, Поскидаше рухо ђевојачко,

У своје се рухо обукоше,

Па сједоше за софру готову, Вечераше господску вечеру; Ал ето ти Милутина кнеза,

И он носи шест стотин" дуката, Те пх даде челебији Грују: „Нај то тебе, мој посинче Грујо! „Пола тебе, а пола дружини, „Што сле мене у невољи били!< За њим иде дилбер Иконија, Она носи тридесет кошуља,

Те дарива тридесет хајдука; Побратиму Новаковић-Грују, Њему даде златна бошчалука,

И даде му од злата челенку,

Па их здраво натраг повратила Поочиму Старини Новаку,

Њему млада бјеше оправила

У јабуци стотину дуката,

А сувише чичи Радивоју, Оправи му сабљу бабајкову,

Па овако млада говорила:

„Ето, побро, дара свакојака, «Што си мене био у невољи.“ Па се в Грујом у образ пољуби,

165

170

175

180

190