Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

303

За лако се здравље упиташе, За готову совру засједоше, Једу љеба и пијаху вина,

(ве гледају друмом низ планину, Кад ће сила Фазли-харачлија ; Ал' да видиш муке и невоље ! Нема њима Фазли-харачлије, Хајдуцима љеба нестануло,. Неста љепца и црвена винца : У торбици танка брашњеница ! Но сиђеше три четири дана,

А ниједан љеба не окуси,

Ни обиде црвенога вина. Јунацима мука досадила,

Ал' јунаци тврђи од камења, Трпе глађу и јуначку жеђу, Нити какав ријечи бесједи ;.

Ал' не трпи харамбаша Лимо, Побратиму ружно проговара : „Побратиме, Гавран харамбаша : „Знаш ли, море, не знали те људи ! „Да сам тебе књигу оправио,

уКа' што си је к мене оправио, „Давно бисмо благо дијелили, ујал дружина ране завијала ;

„Ти ме, море, сломи и превари „На далеко Бишћу на крајину, »Омори мене и дружину моју

„А и глађу и јуначком жеђом. „Брже плаћај мене и дружини: »Сваком другу по тридест дуката, „Мене старцу стотину пунијех ;

то