Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

304

Ако л' тако испунити не ћеш, „Кунем ти се свачим на свијету ! „Шарка ми је пушка отежала, „Отежала на рамену моме,

„А пушка је моја харчалија :

„У пушци је дванаест самама, „Свака сачма од дванаест драма, „А у зрну пуно седамнаест, „Пушку ћу ти у прси сасути, „Све ћу твоје кости изломити, „А твоје ћу срце изгорети, „Крова те ће огријати сунце.“ Препаде се Гавран харамбаша, Побратиму Лиму проговара : „Немој тако, побратиме Лимо ! „Молш ти мене данас кидисати, „И молш пушком мене иштетити; „Но потрпи јоште данак један: „Јал' нијесмо друма погодили, „Јал смо. стару орећу изгубили, „Јали нас је нетко преварио.“ Ал' то Лимо ништа не слушаше, Но загледа своју шарку пушку, Побратиму кидисати шћаше. Скочи Гавран, часа не почаси, Пушку своју сподби по сриједи, Затрча се хитро низ планину, Како јељен од године дана,

А остави друштво на планини, Доке дође више Бишћа града

И виш' оног поља Бишћанскога, Он се пење на зелену јелу,

100

105

[10

| [51] (е=>)