Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
306
296
Да пропрате благо кроз планину, Ел планина страшна од хајдука, Све казују Лима и Гаврана.
А кад виђе Гавран харамбаша, Каде виђе силу са Турчином,
Кад сагледа Петра Мркоњића. Уфати га дрхат и грозница,
Те низ јелу хитро полетио,
До по јеле од гране до гране, Од по јеле скочи на земљицу,
Уз планину хитро потрчао,
Он плашиво у дружину дође, Мучно дође, а мучније каже : „Бјежоте, браћо, куђе који може ! „Нити има боја ни шићара, „Каква сила иде са Турчином: „Но из Бишћа стотина Турака, „И тридесет из горе пандура „Све дружина Петра Мркоњића; „Нијесам се, браћо, препануо
„Од Турака, ни пак од пандура, „Браћо моја! да ви право кажем: „Од Петра ме уфати грозница ! „С коњем ће нас, браћо, погазити, „А са сабљом главе иштетити.“ Шћаше Гавран друштво препанути, Ал му не да харамбаша Лимо, Но му Лимо ружно проговара : „Копилане, а не побратиме !
„Ни си јунак, нити те родио,
„Не плаши ми сву дружину моју.“ Па ти Лимо друштво сјетоваше:
4л0
180
185
190