Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

306

296

Да пропрате благо кроз планину, Ел планина страшна од хајдука, Све казују Лима и Гаврана.

А кад виђе Гавран харамбаша, Каде виђе силу са Турчином,

Кад сагледа Петра Мркоњића. Уфати га дрхат и грозница,

Те низ јелу хитро полетио,

До по јеле од гране до гране, Од по јеле скочи на земљицу,

Уз планину хитро потрчао,

Он плашиво у дружину дође, Мучно дође, а мучније каже : „Бјежоте, браћо, куђе који може ! „Нити има боја ни шићара, „Каква сила иде са Турчином: „Но из Бишћа стотина Турака, „И тридесет из горе пандура „Све дружина Петра Мркоњића; „Нијесам се, браћо, препануо

„Од Турака, ни пак од пандура, „Браћо моја! да ви право кажем: „Од Петра ме уфати грозница ! „С коњем ће нас, браћо, погазити, „А са сабљом главе иштетити.“ Шћаше Гавран друштво препанути, Ал му не да харамбаша Лимо, Но му Лимо ружно проговара : „Копилане, а не побратиме !

„Ни си јунак, нити те родио,

„Не плаши ми сву дружину моју.“ Па ти Лимо друштво сјетоваше:

4л0

180

185

190