Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

„296 „Браћо моја! ви се не препанте, „Но ви дуге пушке наперите, „Хајте са мном мало под планину, 195 „Под планину у тијесне друме; „Начините тврде метеризе, „Исправите плоче поред себе, „Те камењем прси заклоните, „А ви дуге пушке измолите, 9000) „Да ми силу мало почекамо. зот | Браћо моја и дружино редом ! „Немој кога да уије гуја, „Немој који пушку да истури, „Док не пукне моја пушка прва, 205 „ја ћу гледат силнога јунака, „Та јунака Петра Мркоњића ; „Каде пукне моја пушка прва, „Онда удри, Ђуро барјактаре ! „Онда удри харачлијна, ћају ; 910) „Ти соколе, Роснићу Отеване ! „Добро гледај Фазли-харачлију ; „Ја кад пукне пушка Стефанова, „Окрените сви једнијем гласом, „Па пушака више не пуните, 915 » Од појаса маче потргните, БА у Турке јуриш учините; „А ти море, Роснићу Стефане ! „Немој, Стево, мача повадити, Нити више крви прољевати, 220 „ Јеке гледај Фазли-харачлију, „Еда би га с атом раздвојио, ујел га кажу одвише јунака, „Побјећи ће Бишћу на крајину,