Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

5

„Може дићи све из Бишћа Турке; 225. „Осијеци седам мазги блага, „Ко остане, с тобом да дијели.“ Дивно их је Лимо сјетовао И дружину своју олободио, А мудре је ласно сјетовати. 230 Уфатише тврде метеризе, И камењем прси заклонише, зо8 А дугачке пушке измолише, Лијепо се браћа намјестише. Стаде јека друма и планине, 235. Ето силе Фазли-харачлије, И пред њиме Петра Мркоњића, Но се јунак титра с буздоханом, Уз буздохан гвожђе попијева,

Моли с' Богу за зло без невоље: » Дај ба данас у сусрећу,

» У сусрећу из горе хајдуке,

уда 6' окренем шњима по планини „Па мојему на коњу дорату, „Нека виде сви из Бишћа Турци, 945 „Нека види Фазли-харачлија,

(55) и (==)

„Нека виде из горе пандури,

„Што је јунак Петре Мркоњићу !

„Како ћу им кости изломити,

„Како њине посијећи “| главе.“ 950) То говори, несретња му мајка !

А не види јаде испријека.

Зла јунака харамбаше Лима,

Ђе га гледа низ његову пушку:

42) У говору се каже побјећи, а посијећи је овдје само да се испуни стих.