Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

309

299 _

Пуче пушка, не да изговорит, Те погоди Петра Мркоњића Под калпака међу оба ока;

А пусница пушка харчалија, До рамена откиде му главу, Не би сабља љевше порубила, Мртав паде под коња дората. Пуче пушка барјактара Ђура, Те удари харачлијна ћају

У његове токе на прсима, Два му чифта тока иштетио, Ал би Туре токе опростило, На плећи му чифти искочише, Пред чифтима срце од јунака, Мртав паде под коња кулаша, Ни земља га жива не дочека. Пуче трећа пушка од хајдука, Пуче пушка Роснића Стевана, Што вељаху да бољега нема, Не погоди коња ни јунака, Но је пушку пусту препунио, Високо га пушка заметнула, Те је виту јелу ударила,

Пола јеле на земљу пануло; Каде пуче пушка Стеванова, Окренуше сви једнијем гласом, Док све њине пушке истурише, Паде магла и притиште друма, Тада они маче повадише,

А у Турке јуриш учинише. Колико је јунак крви жедан, Похитао Роснићу Стеване,

255:

260

270