Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
Седамдесет п четири ране, Виде му се црне џигерице. Кад то виђе Роснићу Стеване, Он лијепо благо дијељаше,
Не дијели бројем ни хесапом, Но калпаком харамбаше Лима; Како право благо подијели, (Све на мртва, као и на жива. живи своје благо упртише,
А мртвијем оста на купове,
И код блага Гавран харамбаша, Да га кљују вране п гаврани.
43.
Вишњић Јован и Воин трговац.
Вино пије Вишњићу Јоване А у Сењу граду бијеломе, Пијућ' вино Јован говорио : „А тако ми Бога истинога ! „Сакупићу до тридесет друга „По мојему Сењу бијеломе, „Отићи ћу у Пролог планину, »„Дочекаћу Воина трговца „Кад он пође с мора дебелога „Ка бијелу шехер-Сарајеву „И поћера девет товар блага, уја ћу њему благо отимати, „На дружину токе поковати, „Порезати зелене доламе, „Окивати пушке п/ножеве.“ Што се Јован биб залтјецао,
385
390
10