Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
ИН
„Бе он ћера девет товар' блата,
„Њега прати тридест Арнаута,
уја- ударих нањ са тридест друга,
„Не изведох друга ни једнога.“
Кад то чуло друштво Јованово, 85 Они су се врло препанули,
Ал' бесједи Вишњићу Јоване:
„Не бојте се, моја браћо драга !
„Док је мени пушка Мљетачкиња.
» Од шест педи, од дванаест драма, 90 „Не ће проћи Воине трговче,
„Нит' ће проћи, ни пронијет' блага,“ Па разреди по друму дружину, Свакога је друга сјетовао;:
„Док не пукне моја пушка танка, 95 „Немој нико пушке изметнути ;
„А кад пукне моја пушка, танка,
„Ови заједно пушке изметните,
„ А једнога Бога помените,
» И за оштро гвожђе приватите, 100 „Па у једно на друм излетите;
„Па што Бог да и срећа од Бога,“ Таман они у ријечи били,
Ал' ето ти Воина трговца,
И за њиме девет товар блага, 105 А за благом тридест Арнаута.
Када Јован сагледа Воина,
По пушци га танкој погледао,
Па он пушци живу ватру даде;
А кад пуче пушка Јованова, 110 Онда пуче тридесет пушака,
Неки згоди, неки и не згоди,