Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

ИН

„Бе он ћера девет товар' блата,

„Њега прати тридест Арнаута,

уја- ударих нањ са тридест друга,

„Не изведох друга ни једнога.“

Кад то чуло друштво Јованово, 85 Они су се врло препанули,

Ал' бесједи Вишњићу Јоване:

„Не бојте се, моја браћо драга !

„Док је мени пушка Мљетачкиња.

» Од шест педи, од дванаест драма, 90 „Не ће проћи Воине трговче,

„Нит' ће проћи, ни пронијет' блага,“ Па разреди по друму дружину, Свакога је друга сјетовао;:

„Док не пукне моја пушка танка, 95 „Немој нико пушке изметнути ;

„А кад пукне моја пушка, танка,

„Ови заједно пушке изметните,

„ А једнога Бога помените,

» И за оштро гвожђе приватите, 100 „Па у једно на друм излетите;

„Па што Бог да и срећа од Бога,“ Таман они у ријечи били,

Ал' ето ти Воина трговца,

И за њиме девет товар блага, 105 А за благом тридест Арнаута.

Када Јован сагледа Воина,

По пушци га танкој погледао,

Па он пушци живу ватру даде;

А кад пуче пушка Јованова, 110 Онда пуче тридесет пушака,

Неки згоди, неки и не згоди,