Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

917

Пи Јован згоди Воина трговца, Воин паде са коња доброга, Воин паде, а Јован допаде, Те увати рањена Воина, Сваки вата свога рањеника, Уватише девет мазги блага; Јован скиде токе са Вопна И џевердан обливен у злато, Отпаса му сабљу оковану, Па га жива на друму остави, А он оде кроз гору зелену И оћера девет мазги блага, ИМ одведе сву дружину здраву. А кад они на планину били, Они јесу благо дијелили: Торбоноши к'о и харамбаши; Узе токе Вишњићу Јоване, Даше сабљу црну Арапину, А џевердан Гавран-харамбаши. Ал' да видиш црна Арапина ! Свој дружини Арап бесјеђаше : „Ви сте мени криво учинили : „Више ваља златан џевердане, „Па су боље ток' од сува злата, „Него моја сабља окована,“ Бесједи му Вишњићу Јоване: „Не будали, побро Арапине ! уја нијесам тебе преварио ; Ако ли бе мени не вјерујеш, „Што сабље, а ено Воина, још ћеш њега у животу наћи: Иди к њему, те ти њега питај,

20"

115

120

125

130

135

140