Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
319
320
909
Те Арапу осијече главу,
Па овјјече главу п Воину,
Па он узе бабљу оковану,
И отиде кроз гору у друштво, 180 Крену друштво, оде Сењу граду.
44,
Опет то, мало друкчије. (из Црне горе)
Бога моли Вишњићу Јоване:
„Дај ми Боже здравља и весеља !
„Да дочекам светога Ђорђију,
„Окупићу шездесет хајдуках,
„Све хајдуках срца једнолика 5 2
„На њих врћи силно одијело:
„Вране коње рода Босанскога,
_ „Црне капе кроја Бугарскога,
„Џефердаре кова Млетачкога,
„А доламе кроја Скадарскога, 10
„Остре ћорде кова Латинскога ; „Искупићу шездесет хајдуках,
„Па их водит у Киту планину,
„Да ја чекам трговац-Воина,
„Јер Латинин ћера силно благо, Па) » Силно благо, пуно пет масаках.“
Како река/, тако учинио,
И дружину своју окупио,
Ођенуо пи наоружао,
Поведе је у Киту планину, 20 И западе о Ђурђеву дану;
Док дочека светога Илију,