Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

319

320

909

Те Арапу осијече главу,

Па овјјече главу п Воину,

Па он узе бабљу оковану,

И отиде кроз гору у друштво, 180 Крену друштво, оде Сењу граду.

44,

Опет то, мало друкчије. (из Црне горе)

Бога моли Вишњићу Јоване:

„Дај ми Боже здравља и весеља !

„Да дочекам светога Ђорђију,

„Окупићу шездесет хајдуках,

„Све хајдуках срца једнолика 5 2

„На њих врћи силно одијело:

„Вране коње рода Босанскога,

_ „Црне капе кроја Бугарскога,

„Џефердаре кова Млетачкога,

„А доламе кроја Скадарскога, 10

„Остре ћорде кова Латинскога ; „Искупићу шездесет хајдуках,

„Па их водит у Киту планину,

„Да ја чекам трговац-Воина,

„Јер Латинин ћера силно благо, Па) » Силно благо, пуно пет масаках.“

Како река/, тако учинио,

И дружину своју окупио,

Ођенуо пи наоружао,

Поведе је у Киту планину, 20 И западе о Ђурђеву дану;

Док дочека светога Илију,