Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

на Све се један за другога јемчи, (Све богати те за богатога, Спромаси један за другога. За једнога јемац не изиде, За јунака мајстора Манојла; Баш га паша погубит хоћаше, Но побеже мајсторе Манојло: Он довати пушку по сриједе, Одметну се горе у планину, Хајдукова три године дана: Узаптио државу Будимсоку, Свуда друме, куд су скеле ишле: Нит се дава женит'), ни удават, Нит' мирија ка цару да прође, Ни трговац да тргује о благом, Нит' хаџија да иде на ћабу. А долазе млоге давуџије У Будиму паше на дивана: удман, пашо! види ни зулума » Од курвића мајстора Манојла. „Што данас три године дана, „Како се је курвић одметнуо „ Хајдуковат горе по планина, „Узаптио државу Будимску, „Све друмове, куд скеле пролазе: уНит се дава женит, ни удават, „Нит' мирија царева да прође, „Ни трговац да тргује е благом, „Нит' хаџија да иде на ћабу.“ Кад то чуо паша од Будима, Он ми пушта лакога телала, Виче телал по Будиму белом: