Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

312

Низ прси је токе запушћо, Јован пали сјајна џефердара,

Те погоди трговам-Воина,

На прси га зрне ударило,

На плећи му арте изнијело ;

А хајдуци ланке пушке пале, Те убише/ тридес Арнавутах, Узеше им благо свеколико. Пого „Виђи црна Харашина ! Како паде на жива Воина, Да/ му свуче токе Крајинића ; Ио је Воин јунак од јунака, Омртан вади ножић трговачки, Шњим Харапа на срце удрио, Цикну Харап,/а Јована вика, По авазу Јоран доскочио, Обојици посијече главе,

Да с не муче, кад помоћи нема; Здраво Јован своме двору пође.

Д5

Мајстор Манојло.

ЈИ згуби се пашина јабука

У Будиму граду бијеломе.

Пушта паша лакога телала, 3935 Телал виче по Будиму граду,

Да се један за другога јемчи;

За којега јемац не изиде,

Хоће њега паша погубити.

90

95

100

105

Шб, 220. — Без напомена.