Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

322

811

„Но бјеж' и ти, дома да идемо !“ За то Јован ни хабера нема, Ного хитро у дружину пође,

Па све дружби право кажеваше; У разговор, који с' находише, Стаде цика танкијех пушаках Удно Ките зелене планине,

А планину магла попанула,

А из магле Харап искочио, Бјежи Харап друмом широкијем, Ма се често натраг обрташе, Ка' да бјеше штету учинио.

Пред њим Јован насред пута пође:

„Как, Харапе, куд си пролазио #“ А Харап је ријеч говорио: „Немам ти што до грдила казат': уја западох трговац-Воину

» Су мојијех шездесет Харапах, „2 га чеках по године данах, „Ударих му јутрос насред пута, „Шњиме бјеше тридес Арнавутах, »„Посјекоше шездесет Харапах. »Кунем ти се; а вјеру ти дајем, „Ко с Воином боја био није,

„Не умије Бога благодарит'; »Ного бјежи, дома да идемо.“

А Јован му ријеч бесједио :

„Хајд, Харапе, да га причекамо !<

И одоше, те му западоше. Но Воина близу напуштише : На Воина токе Крајинића, Штоно их је на мејдан добио,

т0