Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

315

„Те да суди, како ја што судим.“ Превари се танана невеста, Мила кума мајстора Манојла, Узе чедо, оде у планину, (5 Редом виче горе по планина, По планина, куд Манојла кажу, " По имену кума крштенога : »Де си куме, мајсторе Манојло % „Ето данас три године дана, . 80 »Како њијам чедо некрштено, „Све ја чекам кума крштенога „Бади Бога и закона свога.“ То дочуо мајсторе Манојло, И по гласу познавао куму, 85 Па он сиђе озгор из планине, Те он нађе своју милу куму, Узе куме кумче из наруча, Љуби јунак кумче у наруче, Њему кума пољубила руку, 90 По закону и образ и руку, Па појдоше- ка бијеле цркве. Кад су били белом манастиру, Излоди стари игумане И са шњиме попе свештениче, 95 Те сретоше мајстора Манојла ; 326 У оба се хајдук благосови, __Обојице пољубио руке, Они њему пољубише лице. Па су пред њим отворили цркву, 100

38) т. ј. рече свакоме: Благосови! Тако Србин каже свагда кад се састане са свештеником, а он му на то- одговори: „Да си благосовен!“ пли: „Бог да благосови !“