Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

330

„Па сад не знам, што ћу и како ћу: „Зло је поћи, кад ја пута не знам, 40 » А горе је цара не слушати.

„Него, слуго, Чулко барјактаре ! „Развиј барјак, удри у ледину,

„И истури пушку хаберника,

„Подај хабер по нашој Удбињи, 45 „Скупи, слуго, триста Удбињана, „Да тражимо каква калауза,

»ија нас води Тијани планини,

„Не би л нашли кулу Кострешеву, „Не би ли нам Бог и срећа дао, 5() »Не би ли га како погубили,

»Јал у руке жива задобили,

уДа се нашем цару удворимо.“

Вели Зуку Чулко барјактаре :

„Не будали, драги господару ! 55 »Далеко је Тијана планина :

„Одавде је до мора сињега

„Равних, Зуко, тридесет конака.

» А уз море тридест и четири

„До Тијане високе планине; 60 »„Ув планину кажу три конака,

„ Бе је кула Костреш-харамбалше.

»ја сам једном с четом пролазио,

» И ћерао силна каурина

„По приморју три четири дана, 65 „Док нас хајдук у гору замами,

„Па опколи са својом дружином,

„Те повата свијех у планини, – „Погуби нам три најбоља друга:

„ Четобашу старца Ћеивана, 70)