Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

оз

“~

» Од мојијех хоџа и хаџија,

„И Турака Босанских спаија

„На некака Костреш-харамбашу

» У Тијани високој планини,

„Бе им није с миром пролазити

„И по Босни тимар' облазити,

„Ни хаџијам ћабу полазити,

» Од курвића Костреш-харамбаше; „Но покупи чету по Удбињи,

у Иди шњоме Тијани планини,

„Те потражи силна каурина,“

Оде књига ка Турској Удбињи

На кољено од Удбиње зулу.

Кад је Зуле књигу проучио,

Шше виђео, што му царе пише,

А он проли сузе од очију.

Њега пита Чулко барјактаре : »Господару, од Удбиње Зуле! „Откуд књига, од које л' крајине 2 уШта л' се у њој жалостиво пише, „Те ти рониш сузе од очију 7“ Вели Зуко Чулку барјактару: „Олуго моја, Чулко барјактаре ! „Није књига од наших крајина, „Ни од наших Котарских сердара; „Већ је Ферман цара честитога, » У њему ми царе запов'једа,

уда покупим чету по Удбињи,

„Па да идем Тијани планини,

„Да ја тражим Костреш-харамбашу ; » А ја, слуго, за Костреша не знам, Пит сам чуо Тијану планину;

(221) сл