Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

929

„Те можемо изгинути лудо,

„Но ме, дружбо, мало почекајте,

»Да се врнем у гору зелену,

»Да ја видим, шта има у гори.“

Па се Дмитар у гору поврну, 210 Ал' у гори огрезну у Турке.

Кад се Дмитар обрете у Турке,

Он одапе тридесет стријела,

Те тридесет обори Турака,

И упали двадесет пушака, _ 915 Те обали двадесет Турака,

Па довати зелена гадара,

Те разгони по горици Турке; Остадоше Турски коњи пусти,

А Турски су коњи врло зобни, 29() Дмитров коњиц врло омршао,

Дмитар бјеше момче аџамија,

На Турске се коње преварио,

Од свога се коња одвојио,

Турскијех се коња доватпо:; 225 Враг донесе сеиз-циганина,

Иза кладе упали шешаном,

Па подвикну из грла проклета :

„Бе сте, Турциг Ниђе вас не било! уда бијемо рањена хајдука.“ 230 Тад' из горе навалише Турци

И на Дмитра пушке оборише,

Све у Дмитра зрна уетавише,

Док су Дмитра били оборили,

Те му русу осјекоше главу, 235 Па се на њу Турци зачудише,

Колика је глава од хајдука.