Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

341

КЛ

Ал говори Шјандићу Јоване :

» О дружино, браћо моја драга ! „Шешто буна у гори зеленој,

„А отиде Дмитар од Удбара,

„У Турке ће Дмитар угазити, „По гори ће разагнати Турке, „Остануће Турски коњи пусти, „А. Турски су коњи узобљени, „Дмитар јесте момче аџамија, „На Турске ће с коње преварити, » Од свог ће се коња одвојити, » О Турскијех ће коња погинути, „Но хајдете, да се поврнемо,“ Те се они натраг поврнуше. Кад у гори ушшли у Турке, (сваки тегле по тридест стријела, (Сваки пале по двадест пушака, Млоге Турке оборили били,

Па: тргоше зелене гадаре Савијати по горици Турке. Погубише три стотин" Турака, Жива ока утекнуло није,

Тек утече Фрчић Ибрахиме

На крфђату коњу Дмитровоме,

И Дмитрову однесао главу. Ћера њега Шандићу Јоване Кроз Везенту високу планину, Ћера њега пуна два сахата,

Ал' га нигђе сустигнут не може, Па крђату Јован. говорио: „Стан', крђате, изјели те вуци ! „Не нови ми Дмитрова, крвника.“

240

250

260