Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

342

КЕ Таде коњиц усред поља стаде, Јел познаде друга Дмитровога. Ту допаде Шандићу Јоване, Те удари Фрчић-Ибрахима, Удари га зеленим гадарем, Удари га по десном рамену, Десну му је осјекао руку, Клону рука низ чошну доламу; Други пут га удари гадарем, Удари га преко половине, Два му вита ребра превјекао, Виде му се џигерице црне, Виде му се и црне и б'јеле; Трећи пут га удари гадарем, По лицу га био ударио, Одејече му лице до вилице, Виде му се зуби до ресице, Па га онда са крљата баци: „Иди саде, Фрчић Ибрахиме, „Право пди Јајцу бијеломе, „Је се вали четепији Талу, „Како ћераш по гори душмане,

„Како носиш од душмана главе.“

Онда узе п коња и главу,

Те се Јован натраг поврнуо, Па су Дмитра саранили лјепо, Па одоше здраво уз планину.

48. "Од Хорвата Мато.

Г]одике се Ћуприлијћ везире, Он отиде у лов у планину,

270

215

280

со сл

290

205