Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

2 На вранчићу коњу косатоме, Па вранцу је ноге прекрстио, Па удара у ситну тамбуру, Уз тамбуру танко попијева: „Млав-планино, п планино Стара! 1225 „Млав-планино, крвава крајино! » Чудно ли си у крв огрезнула ! „Млоге ли си мајке ојадила! „Млоге сестре у црно завила ! „Удовице у род оправила ! 130 «Да од кога, веће ни од кога, Од Новака п од Радивоја; „Да л' ћеш данас мој ојадит' мајку # „Да л' ми сестру у прно завити 2 „Да ли дати моју заручницу 185 „За Групцу сина Новакова 9» Тако пјева Грчићу Манојло, Гледају га из горе хајдуци, Гледају га, но им није драго. Тад' говори Старина Новаче: [40 „Чујете ли, сва моја дружино ! „ Удри сваки на друга својега: „Кум Бороје нек иде на кума, «А старојко нека на старојка, „Радивоје нека на ђевера, 145 » А ја хоћу баш на домаћина, » А Груица нека па Манојла, „Ови сватови редом на сватове.“ Све Новака друштво послушало, И у свате јуриш учинили: 150 Кум Бороје погубио кума, И старојко погуби старојка,