Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

29

Радивоје погуби ђевера,

И он узе лијепу ђевојку, Одведе је у гору зелену; Домаћина Новак погубио, Сви сватови свате разагнали; Сам остаде Грчићу Манојло,

_К њему иде Новаковић Грујо,

Голу сабљу носи у рукама,

Па дозива Грчића Манојла !

„ Стани, курво, Грчићу Манојло ! »Чију носиш лијепу ђевојку 2 „Џочекај ме, да мејдан д'јелимо, »Да видимо, чија је ђевојка.“ Кад то виђе Грчићу Манојло, (Обје ноге низ вранца опружи, Те у златне врже бакарлије,

А из руку тамбуру одбаци,

Џа десницом за мач приватио, А љеваком вранцу за дизгене, Па говори Новаковић-Грују: Ближе к мене, Новаковић-Грујо, „Ближе к мене, да се ударимо, „Каио сам мејдан дијелити,

» И ђевојку сабљом одвојити.“ Ту допаде Новаковић Грујо, Удари га сабљом по рамену, Ал се Грче штитом заштитило, На двоје му сабљу саломио,

На штиту се ништа не познаде. Кад то виђе Грчићу Манојло, Он потеже мача зеленога: „Стани, курво, Новаковић-Грујо!

160

165

170

180