Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

„Пили рујно вино у потаји 2< Ал' говори стари Вујадине:

„Не лудујте, Турци Лијевњани ! „Кад не казах за те хитре ноге, „Којено су коњма утјецале;

„И не казах за јуначке руке, „Којено су копља преламале

„И на голе сабље ударале;

уја не казах за лажљиве очи, „Које су ме на зло наводиле „Гледајући с највише планине, „Гледајући доље на друмове, „Куд пролазе Турци и трговци,“

ЕШ

Мали Радоица. >

Маи Боже, чуда големога, ! Јали грми, јал се земља тресе 7 Ја се бије море о мраморје 2

Ја се бију на Попина виле 2 Нити грми, нит се земља тресе, Ни се бије море о- мраморје, Ни се бију на Џопина виле; Већ пуцају на Задру топови, Шенлук чини ага Бећир-ага, Уватио Малог Радоицу,

Па га меће на дно у тавнипу; У тавници двадесет вужаљња, А сви плачу, један попијева, Те остало друштво разговара :

о~з сл [е2ј

фуб, 247. — Без напомене.