Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

359

за »Не бојте се, браћо моја драга ! „Еда Бог да каквагођ јунака, Који ће нас јунак избавити.“ А кад к њима Радоица дође, Сви у једно грло заплакаше, Радопцу љуто. проклињаху : »Радоица, допаднуо мука! И ми смо бе и уздали у те, »Да ћеш ти нас кадгођ избавити, уто и ти саде к нама дође! „Тко ли ће нас јунак избавити #“ Вели њима Мали Радоица : „Не бојте се, браћо моја драга ! „Већ у јутру кад данак осване, „Ви дозов'те агу Бећир-агу, Па му каж'те, да ј умро Раде, „Пе би ли ме ага закопао.“ Кад свануло п сунце грануло, А повика двадесет сужања : „Бог т' убио, ага Бећир-ага ! „Што доведе к нама Радоицу 2 „јер га синоћ објевсио ниси, »Већ се код нас ноћас преставио, » Хоће ли нас поморпти смрадом 2“ Отворише на тавници врата, Изнесоше пред тавницу Рада, Онда вели ага Бећир-ага : »Нос'те, сужњи, те га закопајте,“ Ал' говори Бећир-агиница : „Ев' Бога ми! ниј умро Раде, »Ниј' умро, већ се ућутио; »„Налож'те му ватру на прсима,