Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

949

Сакупшше коло ђевојака

И пред њима лпјепу Хајкуну, На Рада је. коло наводила, Преко Рада ногама играла,

А каква је, да је Бог убије ! Од свију је п већа и љепша, Љепотом је коло зачинила,

А висином коло надвисила, Стоји звека на врату ђердана, Стоји шкрипа гаћа од сандала; Кад је згледа Мали Радонца, Лијевијем оком прогледује, Деснијем се брком пасмијава; А кад видла Хајкуна ђевојка, Она сними свилена јаглука, Њиме покри Рада по очима, А да друге не виде ђевојке; Па је своме баби говорила : >Јадан бабо, не гријеши душе, „већ носите сужња, закопајте.“ Онда вели Бећир-агиница : „Бре немојте закопати курве, „Већ га баште у дебело море, „је наран те рибе приморкиње „Јијепијем хајдучкијем месом.“ Узе њега ага: Бећир-ага,

Па га баци у дебело море. Ал' је Раде чудан пливач био, Далеко је Раде отпливао,

Пак изиђе на бријегу мора, Па повика из грла бијела: »јао моји б'јели ситни зуби!

80

ср сл

ст ст

100

| = сл