Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

ог

359

„Ја не имам ни кога од рола, „Већ Турчина Богом побратима злу Коњицу граду бијеломе, „Побратима, бега Али-бега; „Код њега сам три зиме зимио „1 с миром се вина понашио, „ПИ ову ћу зиму презимити

„И е миром се вина: понапити; „Него, браћо, да се послушамо. „Када дође лијеп данак Ђурђев, „Те се гора преођене листом, ЈА земљица травом и цвијетом, „Опет овђе да се састанемо,; „Кој не дође овђе на рочиште, „Да онога сложно потражимо, „Невјера се може догодити.“ То рекоше, пак се изљубише,

Пак одоше свак на своју страну:

Дневи леже, а ноћу. путују,

ЏИ тако им Бог и срећа даде, Ни тица им пута не прелеће, Дође Павле двору бијеломе, Дође Сава шеру Митровици, Дође Јанко бијелу Коњицу, Побратиму бегу Али-бегу;

Џа он куцну халком на вратима, На руци му прстен од мерџана, Халка звечи, прстен одговара. То зачула Алибеговица, Па говорш своме господару: „Господару, беже Али-беже! „Неко куца халком на вратима,