Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

А » Чини ми се, мој је ђевер Јанко.“ Скочи беже на, ноге лагане, Брже стрча са горњег чардака, Те отвори на авлији врата;

А кал виђе свога побратима, Руке шире, у лице се љубе,

За јуначко питају се здравље,

Па га води на горње чардаке, Нови пред њег вино п ракију

И господеску сваку ђаконију.

Кад је било вече по вечери,

Тад' устаде од Коњица Јанко, Пак 'отпава два свил на ћемера, Оба пуна жутијех дуката,

Па их даје побратиму своме: „Побратиме, беже Али-беже !

» Одавно се јесмо побратпли,

„Ал' се јоште нисмо даривали; „Па част теби овај ћемер блага, » А овај ти на оставу дајем, „Када, пођем, опет да га нађем.“ Пак -се Јанко маши у доламу,

Те извади три дробна ђердана, Два од злата, трећи од бпсара, Па их даје Алибеговици:

»Снахо моја, Алибеговице .· „Одавно те мојом снахом зовем, » а нисам те јоште даривао; „Па част теби три златна ђердана !“ Кад легоше санак боравити, Јанко бјеше санан и уморан,

Па он заспа, као јагње лудо;

о 80

со (ДЕ