Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

36: Ал) не спава беже Али-беже, Већ говори својој вјерној љуби: „Чу ли мене, моја вјерна љубо ! уја ћу заклат' побратима Јака: „Шта ће хајдук у двору мојему 2“ Али-бегу љуба говорила: „Немој, бего, да од Бога нађеш! „Није право, нит' ће добро бити: » Оп је теби Богом побратиме, „Ти си њему задо вјеру тврду; > Ако ли се лакомиш на благо, уДок је, бего, у животу Јанко, „Биће блага и теби п Јанку “ Ал' то бего ништа не слушаше, Већ извади ножа племенита, Па он закла побратима свога, Као јагње о Бурђеву дану. Мало време за тим постајало,

"Зима прође, а прољеће дође,

Књигу пише Старовлаше Павле Своме побру Сави од Побсавља: „Побратиме, Сава од Посавља ! „Зелене л' се лугови посавски „Кукају ли сиње кукавице : „Има л' траве око воде Савег „Иду л Савом водом болозани 7 „Сију ли већ Турци лубенице # „Намећу ли Шокци воденице 2 уЈели веће јање за заклање 2 „Може ли се по гори ходити 2“ Сава њему књигу отписује: „Побратиме, Старовлаше Павле !

100

105

110

115

130