Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

- 35

пала —

Па отиде у гору зелену; Тражи Новак по гори дружину. Докле су се били састанули, Цијепаше кићене дарове, Завијаше своје рано грдне. ЈЕ, Невјера љубе Груичине.

ПДатор пење Новаковић Груја, У планини више Дренопоља,

Под шалтором седе пити вино, Вино служи нејаки Стеване, Максимија пред шатором везе, Златом везе све по чистој свили; Па беседи Новаковић Груја: „Максимија, моја верна љубо!

„Почувај ми пред шатором стражу,

» Оћу лећи мало да поспавам.“ Леже Грујо санак боравити, Максимија пред шатором везе, Ал ето ти три Турчина млада, А беседи нејаки Стеване:

„О чујеш ли, Максимија мајко! „Ено иду три Турчина млада, »Оћу ићи бабу да пробудим.“ А беседи Максимија млада, „Пису, сине, три Турчина млада, „Већ су оно три млада трговца, „Нове откуп твојему бабајку.“ Ал то дете не слушало мајку, Него пође да пробуди бабу,

340