Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

БА

; пер ода За њим трчи Максимија мјака, Достиже га шатору на врати, Удари га руком уз образе, Како га је лако ударила, Три пута се дете преметнуло, Три му здрава пскочила зуба, А четири с места с' померила. У том дошла три Турчина млада,

Максимији Бога називају:

„Божја т' помоћ, госпођо невеесто ! „Чија с' љуба кога си витеза ' „Који те је витез накитио #“—

„ А Бога ми, три Турчина млада ! „ја сам љуба Новаковић-Грује, „Витез ме је накитио Груја.»

А беседе три Турчина млада:

» О госпођо, Групчина љубо!

= Издај_ нама Новаковић-Грују; «Код Групце носиш чисту свилу, „А код нас ћеш шетати по свили, »„ А носити п сребро и злато,

» И бити ћеш кадунџика млада, „И често ћеш на теферич ићи

> О кадунама од петка до петка.“ Два Турчина коње одседоше, Трећи Турчин поче беседити:

„Пете, Турци, жалосна вам мајка!

„Ви Груице ни видели нисте, „Камо ли му на бој изодили;

„А. ја знадем Новаковић-Грују: „Кад је био од петнаест лета, «Па ја туда кроз планину прођо,

40)