Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

500

„И чинићу многе задужбине, „Наранићу сужна и невољна; „И скупићу иљаду сватова, „Да све знаде, чија је девојка; уАлко л ми је не кте дати мајка, уја ћу Мару на сплу отети, „Макар своју изгубио главу.“ Што је Ива с' собом говорио, То је брзо јунак учинио: Извео је ата из потаје, Скерлетом га до земље покрио, Сувим златом скерлет попунио, А бисером гриву преплетао ; Па господски себе накитио : Па се метну свилу п кадифу,

А на главу калпак од самура, За калпаком од злата челенка, Која вреди пљаду дуката;

И припас'о то светло оружје, Које мало у јунака наћи; Право оде двору баничину. Кад је био: двору на авлији, Марина га дочекала мајка, Одвела га двору на чардаке, Гди је Мара ситан везак везла; Ива им је Бога називао, Баница му Бога приватила,

Па му она тијо говорила: „Које добро, незнани јуначе #“ Онда Ива њојзи одговара:

„Чу ли мене, госпођо банице ! „Олутшао сам јошт од моје мајке,