Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

501

»Да ти имаш нецењено благо, » Твоју ћерцу милу јединицу, » И мени је мајка говорила, „Да је лешша од белога дана, »Нит' јој друге у Ердељу има „У лепоти нити у доброти : „Њу сам допго у тебе искати, „Самоћа ми младу дотешчала, „Немам брата ни миле сестрице, » А стару сам изгубио мајку: „Добијем ли Мару за љубовцу, » Оћу белу сазидати цркву, „ И чинићу многу задужбину, „Наранићу сужна и невољна; ујер сам главом усарине Ива.“ Па се онда Мари окренуо И лепим ју даром даривао: Покрио је свилом и кадифом, И посуо еву сјајним бисером, Пред њу метну дванаест прстена, У њима је брез цене камење; Уз прстење пљаду дуката. Ал баница поче беседити, У беседи тешко узданула: » 0] Бога ми, усарине Иво ! у ја на теби мане не налазим, „Алп Мара за удају није: „Сад је Мари тек трин'ест година,“ На то Ива лепо одговара: „Чекаћу је за годину дана,“ Не мож' мајци на пно да буде, Веће поче право говорити:

31»

то

(5)