Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

486

„Господару, усарине Иво!

„А тако ми среће и очију! „ја на теби мане не налазим, „И радо би тебе зетом звала, „Ал' сам Мару другом наменила, „Наменила Авраму спаији,

„И већ ју је младу испросио

„ И господским даром даривао, „Прстен дао, свадбу одредио, „И скоро ће са сватови доћи, »„ А мало јој рока оставио, „Мало рока, три недеље дана, „Док отиде своме белом двору „И покупи кићене сватове.“ Кад је Ива речи разабрао,

То је њему врло жао било, Па срдито говори баници: „Чу ли мене, госпођа. банице ! »Отићи ћу у ту гору чарну,

„ Чекаћу је среди горе чарне, „Ове ћу њене свате погубити, „И Мару ћу на силу отети, „ја ћу своју изгубити главу.“ То изрече, па на ноге скочи, Довати се ата помамнога, Оде право своме белом двору, Пак сакупи дванаест усара,

С њима оде у ту гору чарну; А кад дош'о среди горе чарне, Тамо био две недеље дана,

И чекао Аврама спаију

И његове кићене сватове.

90

100

110

120