Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

[1]

„Отаријега паз' ка' родитеља,

» А млађега као браца свога; „Не чин' крви брату на весељу.“ Па с' оданде свати подигнули, И одоше у Дрекаловиће

Ка војводи нову пријатељу.

Игра Ћира с пријатељицама, Играли су за три бела дана; Кад с' учини међ' сватови кавга, Ћира пде, те кавгу замири; Опет игра с пријатељицама,

Кад четврти данак освануо, Онда Ћира поче беседити : „Баба ми све на конака нада.“ Изведоше госпођу девојку, Предадоше ручноме деверу, Дигоше се свати путовати.

Кад дођоше у клисуру тврду, Сви прођоше пијани сватови,

А остаде Ћира и девојка;

Кад су били сред клисуре тврде, Пуче пушка из клисуре тврде, Да удари девера девојки;

Ал' Бог даде, ране не зададе, Од главе му скиде кићен калпак, Паде калпак на земљицу црну; Скочи Ћира од коња витеза, Узе калпак па метну на главу, Коња даде госпођи девојки: „Држде, снашо, коња брацинога,

» Да погледам, ко то пушке баца.

Кад онамо девере Ћирјаче,