Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

508

Пушке баца Грчићу Манојло ; Па једну је пушку избацио,

А другу је Фришко напунио,

У итошти шипку преломио,

Те не може зрно да сатера.

А кад дође девере Ћирјаче, Удари га шестопером златним, Шестопером у плеће јуначко, Јадно Грче паде земљи чарној, Њему Ћира савезао руке, Одведе га госпођи девојки; Грли Ћира госпођу девојку: „Благо брацу, кад си тако верна ! „Кад сп брацу коња додржала, |“ Па уседе на коња витеза, Удари га оштрим мамузама,

Па достиже кићене сватове: „Фала куме, Фала стари свате! » Остависте м' у клисури сама, ућа/ сирома изгубити главу,

» У мало ме Грче не пзеде.“ Онда вели куме и старојко: „Немој, Ћиро, налше чедо драго! „Пе чин крви брацу на весељу, »уПего се ви Богом побратите, „ А лепо је и бити и рећи,

„Два девера код једне девојке.“ То је Ћира свате послушао,

Те Грчету одрешио руке.

Кад дођоше кули Комненовој, Онде свати конак учинили,

Два девера у кулу с девојком,