Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

509

И

А сватови да чувају стражу:

Гди је стража од пијани људи г

Гди ко стао, онде и легао,

Гди легао, онде п заспао; 80 А устало Грче невијерно,

Украло је од Ћире ножеве,

Удри Ћиру у срце јуначко,

Погоди га кров снашину руку,

А запишта жалосна девојка: 85 „Јао Ћиро, рођени девере ! | „ја ћу моју преболети руку,

„Ал' ти твоју рану никад не ћеш.“ Уста Ћира на ноге јуначке,

Па избаци пушку кубурлију: 90 „А на ноге, кићени сватови !

„Време нам је да ми путујемо.“ Пођипаше кићени сватови:

„А што си се помамио, Ћиро #

ујоште није путовати време.“ 95 А приступа жалосна. девојка,

Распиње му пуца на долами,

Па му црпе крвцу из недара:

„Јао Ћиро, рођени девере !

„ја ћу моју преболети руку, 100; „Ал ти твоју рану никад не ћеш,“ Јунаку је невоља голема:

Сест" не може, а лећи не може;

Опет баци пушку кубурлију:

„А на ноге, кићени сватови ! 105 „Време нам је већ да путујемо.“ Пођипаше кићени сватови

Сваки свога коња опремио,