Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

Привати га Милутине кнеже, Привати га са коња витеза, Спусти њега на зелену траву, Па му узе на криоце главу.

И метну му на срдашце руку. Девер Ћира поче беседити : „Чујеш ли ме, мој рођени бабо ! „Девојка је испрошена била. „Испросио Грчићу Манојло,

;А ти си је препросио, бабо !“ То изрече девере Ћирјаче,

То изрече, с душом се растаде, Па га сакри кнеже Милутине, Сакрио га доле у подруме;

Све зампри Милутине кнеже. Кад дођоше кићени сватови,

А запишта жалосна девојка : ујао Ћиро, рођени девере ! „Нисам ли ја тебе беседила,

уја ћу моју преболети руку, „Рану твоју ти преболет' не ћеш“ Стаде писка по господеску двору; Све замири Милутине кнеже,

Те играше свати и певаше,

За убава за три бела дана;

Кад четврти данак освануо, Онда кнеже саранио Ћиру.

Па беседи Милутине кнеже ; »Јед'те, пијте, моја браћо драга ! „Кнез Милутин чини два весеља : уЈедног жени, другог сарањује.“ По томе је мало постајало,

150

155

160