Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

512

Па је кнеже чету сакупис, Те отиде у клисуру тврду, Те увати Грчића Манојла, Расече га на четир' черека, Обесп га на четири друма, Те освети својега Ћирјака, Освети га, ал' га не поврати.

па Заручница Сењанина Ива.

(из Сиња).

Ванце пије Сењапине Иве

У пунице и у заручнице,

Види му се винце кроз гроце, Биле руке кроз танке рукаве; Вран му перчин били врат прикрио; Било лице, мрка наусница; Гледала га из куле дивојка,

Пак је милу мајку дозивала :

»Ну, старице, мила моја мајко ! „Ти изајди кули на пенџере,

„Па погледај прид дворе бијеле, „Како Иве рујно вино пије: „Племенит је, мила моја, мајко !< А мајка је њојзи говорила : „Мучи, ћерце, да би замукнула ! „Девет и је у матере било,

» Осам и је од урок' умрло,

» И Иван ће, ван да Бог не даде.“ Иде Иве двору бијеломе,

Пак дозивље милу мајку своју:

175