Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

519

Уставише коње уза двора. Овоју дјецу лјепо даровала : 90 Сваком сину ноже ") позлаћене,

533 Свакој ћери чоху до пољане; А малому у бешици синку, Њему шаље у бошчи “) хаљине. А то гледа јунак Хасан-ага, 85 Пак дозивље до два сина своја: „Ход'те амо, сиротице моје ! „Кад се не ће смиловати на вас „Мајка ваша срца каменога.“ 79) Кад то чула Хасанагиница, 90 Б'јелим лицем у земљу уд рила Упут се је с душом раставила, Од жалости гледајућ' сироте.

82. Женидба бега Љубовића.

Запросио бего Љубовићу На, далеко лијепу ђевојку У Крајини а у луци Бајној

90) Мјесто ноже Фортис има позве (позуе), и каже, да су то некаке чизме, за то сам и ја прије штампао местве, али сад мислим да је најприличније за ноже. Да би човјек рекао, да је нозве погри-

_ јешено мјесто назуве (назувице); али се назувице посе у опанцима, " којијех Турска господа не носе пикако.

91) „чоту до пољане“ значи: чотане саљине до земље.

92) Мјесто каменога Фортис има агезазкоса, ваља да мјесто рђа= скога, а ово мјесто рђавекога ; али ја до сад нити сам гдје чуо руаски ни рђавски. него само рђав. Могао би човјек помислити, да не буде аготазкоса мјесто торјатскога; алн и по смислу и по Фортисовом преводу мислим да је каменога најприличније.

%) У ТИ, стоји убошке. Ово је измењено по Јагт6, Атећћу Х, 659.