Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

537

522 Ките су му пале до копита; (С десне стране Иван објесио,

(о; десне стране о десном колану,

Објесио ђумишли гадару, А с лијеве сабљу димискију; Па отиде мору на јалију, У сиње се море завозио Докле дође Макарију тврдом;

Пак посједе вранца без биљега,

Право иде уз Макаријево Докле дође зеленој Габели, Габелу је здраво проходио, И Неретву воду пребродио, Ватио се поља Мостарскога, Докле дође до Благаја града, Благаја је здраво проходио, Докле дође Невесињу равном, Угледа га Љубовићу бего, Далеко га бего угледао, Мало га је ближе сусретао, Руке шире, у лице се љубе, За јуначко здравље упшитују, Пак одоше на бијелу кулу, Ту ми они ноћцу преноћише. Кад у јутру био дан освану, Скупише се кита и сватови, Пак одоше шеру луци Бајној. Кад у Луку свати доходише Баш ономе од града диздару, Ту их диздар дочекује дивно, Даде њима конак и вечеру.

Кад у јутру био дан освану,