Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

529

Него што је овијех година

Насред равна поља Невесиња,

У дворима бега Љубовића 5 Процватила Хајкуна ђевојка,

Мила сеја бега Љубовића.

Лијепа је, љепша бит не може:

У струку је танка и висока,

У образу б'јела и румена, 10 Као да је до подне узрасла

Према тихом сунцу прољетноме;

Очи су јој два драга камена,

А обрве морске пијавице,

Трепавице крила ластавице, | 15 Руса коса кита ибришима;

Уста су јој кутија шећера,

Б'јели зуби два низа бисера;

Руке су јој крила лабудова,

Б'јеле дојке два сива голуба; 20 Кад говори, канда голуб гуче,

Кад се смије, канда сунце грије; „Ђепота се њена разгласила

По свој Босни и Херцеговини.

Њу ми просе многи просиоци, 25 кажи за ког. — 60. на то одговара. — 62. ког. — 68. водила. — 68. утом непослуша. — 72. 80. девоћку. — 78. Зука од Удбинље, — 74. сватови. — 76. лепу девоику- — 77. деволчком. — 81. Кад од двора мало одмакоше, И равним се полђем упутише, — 82, 105. Тад. двонка. — 83. деверу. — 84. девере. — 85. Кое е мом. — 86. девер.тио. — 87. снао. девоцко. — 89. пак. — 91. цервеном. — 92. перси. — 94. И тоти вв. — 95.

Тад деволка. оберну. — 96. сердца. — 97. девера. — 100. Церне. — 101. Девер нљонзи поче казивати. — 108, Зуко од Удбинље. — 106. дизат 6 додише. — 107. И наипосле. — 108. подигнут. — 110. у церну землБицу. — 111. девоиц[и]. — 112. Тад се она и сама. — 115. полети, = 120. Гди. девоику. — 122. Тад сватови.

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ПГ 84