Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

544

па Овим свију двоји досадише: Једно ми је старац Мустаф-ага Из Крајине од ЏПовога града,

ЈА друго је Зуко од Удбиње.

У једно се вече састанули

На просидби лијепе ђевојке: Старац даје хиљаду дуката,

ИМ сувише од злата тепсију,

На тепсији исплетена гуја,

На глави јој алем камен драгп, Према ког се може вечерати

У по ноћи, као у по дана; Зуко даје дванаест дуката;

Јер у Зука нигђе ништа нејма, Овим сабље и дебела ђога,

(0 којима се рани по крајини, Као соко с крилма по облаку. Тад' брат сеји стаде бевједити: » О) Хајкуна, мила сејо моја! „Тебе мајка како је родила, „Одмах те је другом нам јенила; „Сад те просе многи просиоци, „Осим свију ови су најбољи, „Који су се у двору састали, „По имену старац Мустаф-ага „Ив Крајине од Новога града, „У њег има благо небројено, „Раниће те медом и шећером

» А од'јеват' свилом и кадифом; „А друго је Зуко од Удбиње; „Но у Зука нигђе ништа нејма, „Осим сабље и дебела ђога;

30

4()

и о