Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

545

581

„Сад ти бирај, мила моја сејо !

„Касни брату, за ког волиш поћи.“

Сеја брату тихо одговара: „Вољан буди, мој рођени брате !

уја ћу поћи за ког ме ти дадеш;.

уја 6' вољела за млада јунака, „Макар нигђе ништа не имао, „Нег' за стара, макар богатога; „Није благо ни сребро ни злато,

„Већ је благо, што је коме драго.“

Братац сеју не шће послушати, Већ је даде преко воље њене За Мустафу старца од Новога, Кад Мустафа оде своме двору, Купи свате, да води ђевојку, И позивље од Удбиње зука,

Да му носи барјак пред сватов'ма.

Скушишше се кићени сватови,

И одоше по лјепу ђевојку. Кад дођоше двору ђевојачком, Ту сједише три бијела дана,

А четврти данак устадоше, Поведоше лијепу ђевојку.

Кад су били преко поља равна, Тад' говори лијепа ђевојка

А на уво свом ручном ђеверу: » 0] ђевере, мој злаћен прстене ! „Које ми је суђен ђувегија < Ђевер снаши тихо одговара: „Снахо моја, Хајкуна ђевојко ! » Обаври се с десна на лијево, „Па погледај оног ихтијара

34"