Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

Да пријеђе земљу и прегази; Кажу, брате, хоће к Бијограду, На Врачару табор да учини, На Врачару војску да одмори И ту хоће царе да почека (Препао се, мало води војске), 10 Да почека са Босне везира,

Док му стигне Мехмеде везире,

Док доведе ту поносну Босну: Седамдесет и седам градова,

Док покупи силне крајишнике, | Халовите коње и јунаке,

Да цареву сву зачини војску,

И зачини и пак ослободи.

Већ ту царе почасити не ће,

Мисли своју да окрене војску, 2() Да претури преко воде двије, Преко Саве и воде Дунава; Уговара царе и везире,

Да ударе Сријем-земљи равној, Да Сријема равнога прегазе, Хоће царе са свом силом својом Некакоме Бечу Њемачкоме.

сл

о

> о

59 (10) Маргита дјевојка и Рајко војвода.

Гари зорица не забијелила, Ни даница лица помолила,

11,6 89. — Без наломена.

~