Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

51

МЕ

А од дана ни помена нема, Пошетала Маргита ђевојка

У Сријему по Сланом камену“); Ран) шета боса по камену, Рано шета, танко попијева,

А у пјесми кунијаше Рајка: „Бог т' убио! Рајко војевода ! „Чим ти наста на Сријем војвода, „Тако нама Турци додијаше;

„ А док бјеше војевода Мирко, „Ми Турчипа нигђе не чујасмо, „А камо ли очима виђасмо;

„А данас нам додијаше Турци, „Турски коњи ноге искидаше „Шетајући '') јутром п вечером, „На плочама поље разнијеше „Мећући се џиде и лобуда.“ Тако пјева Сријемка ђевојка, Она мисли, нико је "не слуша, Ал' то Рајко и слуша и гледа, Па дозива Маргиту ђевојку: „Селе моја, Маргита ђевојко! „Немој клети војеводу Рајка; „Шта ће коме учинити Рајко 2

„Шта ће себе, шта ли ће Сријемуг „А шта ли ће у Срему Турцима7.

„Докле бјеше војевода Мирко, „Бјеше тада млого војевода „Јо нашијем редом градовима; | ; „Па ме чекај, Маргита ђевојко,

10

= от

5) Т. 1. по Сланкамену.

10, "р. :, шетајући (водајући) и (коње).