Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

Оде ферман ка Јерусалиму,

Гледа њега Саво патријаре, Ферман гледа, ситну књигу пише, Опреми је цару Сулеману,

У књизи му овако говори: „Господару, царе Сулемане ! „Ходи дођи ка Јерусалиму,

„Те ти клањај за неђељу дана уда ти падне ватра из небеса, „И потече вода из камена;

„ Тад: ћу ти се, царе, потурчити, „И сву ћу ти земљу потурчити, “ Књига дође цару Сулеману; Каде виђе, што му књига пише, Он дозива Ћуприлијћ-везира: „Слуго моја, Ћуприлијћ-везире ! „Ево мене ситна књига дође „Баш од Сава влашког патријара: „Не ће доћи у Стамбола града, „Већ ме зове ка Јерусалиму,

59 „Да клањамо за неђељу дана, „Да нам пане ватра из небеса, „Да потече вода из камена; „Тад ће нам се Саво потурчити, „1 сву земљу може потурчити; „Већ ти крени млогу силну војску, „Крени војске дванаест хиљада, „Да пдемо ка Јерусалиму.“ Једнак везир цара послушао, Крену војске дванаест хиљада, Увезли се у море дебело,

Здраво царе море пребродио,

(55 [=