Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

58

а

Те отиде у Јерусалима; Патријар га добро дочекао, На конаке војску разредпо; Па устаде царе Сулемане,

Он подвикну хоџе и шехове И хаџије и редом муктије,

Те клањају Турскога намаза. Клањаше га за неђељу дана, Ал ето ти чуда великога:

Не паде им ватра из небеса, Не потече вода из камена! Откани се царе Сулемане,

А допаде Саво патријаре;

Он подвикпу триста калуђера, Обукоше расе калуђерске,

А скидоше капе камилавке, Па узеше књиге јеванђеља, Они: чате пи Богу се моле. Кад је бпло у двадесет сата, У двадесет, јоште п четири, Паде њима ватра из небеса, Од ватре се сва црква засјаја, Потече“ им вода из камена, Сву цареву напојила, војску. То кад виђе царе Сулемане, Ману руком, прекрстит се ћаше, Не даде му Ћуприлијћ везире: „Аман, царе, за Бога, једнога !, „Не остави вјеру у каура! „Но да дамо млогога прилога: „Потпиши им три товара воска, „ Три товара воска и тамљана,

со сл

80)

90