Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ПН Е се до ње момче догоњаше, Ка' да бјеше од Бјелопавлићах, Од Китице села Мартинићах,

По имену Ћелошевић Перо, Окиде јој златнога ђердана, Понесе га селу Мартинићах, Они санак својој госпи каже, Госпи милој, Аметовој мајци; Но је була були бесједила: „Мучи, снахо, већ га не заспала! „Ласно ти се сану овизиват : „Ја сам јуче на догање била,

„ И ту бјеху на искупу Турци, „Збораху се Турци за, јунаштво : „Дигле су се овце Војводића,

» Оне пасу на поље Кошице,

„А пландују броду Косицкоме, „Код овацах Ћелошевић Перо; „ А тако јој јада и грдила ! „Јесам чула, ђе говоре Турци: „Онакога у сва Брда нема,

„По три коња једанак прескаче: „Данас те му Турци ударити,

» И Перо ће посјећ Амет-агу.“ У ријечи, у које бијаху,

Али Амет Бећировић дође, Скупио је војске пет стотинах, И он узе свијетло оруже,

Води војску између главицах,

И на троје војску дијелио: Пред једном је Туре Смаил-ага, Пред другом је Мратовића Јело,