Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

Још јој вели Ускок Каримане:

» 0] Бога ти, Крстова љубовцо ! „Додај мене воде у маштрафи, »јер сам Турчин ожеднио љуто.“ Кад то чула Крстова, љубовца, Додаде му воде у маштрафи;

Не шће Турчин воду ни маштраљу, Но Српкињу за бијелу руку;

Ма му вели Крстова љубовца: »„Сједи с миром, Ускок-Каримане, ујер тако ми Бога истинога ! уДа те види мој ђевер Периша, уБи он твоју изгубио главу.“

То Џериша и слуша п гледа

Са чардака са бијеле куле,

Па он пали сјајна џефердара,

Те погоди Ускок-Каримана. Посред паса, укиде га с гласа, Мртав паде код воде чатрње.

У то доба Крсто прискочио,

Те с Турчина скинуо оружје

И русу му одсјекао главу;

Пак с' отоле браћа подигоше Побјегоше Чеву на крајину Б'јелу двору војеводе Драга.

Ту их Драго дочекао дивно, Бијеле им дворе оградио

Код својијех, љешше од својијех, Потпунио све њино имање,

И даде му Јешу за Перишу.

то

от 80